Србија
Србија, званично Република Србија, држава је у средњој и југоисточној Европи.[5][6] Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију.[7] Граничи се на северу са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Босном и Херцеговином и Хрватском. Броји око осам милиона становника.[8] Главни и највећи град је Београд, који спада међу најстарије и највеће градове у југоисточној Европи.[6][9] Званични језик је српски, а званична валута српски динар.
Након насељавања Срба на Балкан током 6. и 7. века, Срби су у раном средњем веку основали неколико држава. Средњовековна Србија је 1217. постала краљевина, а врхунац је достигла 1346. проглашењем царства. Након турске најезде, Српска деспотовина је опстала до 1459, када је пала под власт Османског царства.[10] Крајем 17. и почетком 18. века, Хабзбуршка монархија је потиснула турску власт из Бачке, Срема и Баната, а привремено и из централне Србије. Почетком 19. века, Српска револуција успоставила је националну државу као прву уставну монархију у региону, која је 1878. стекла државну независност, а 1882. постала краљевина. Ослобођење Старе Србије остварено је 1912.[11] Србија је, након катастрофалних људских и материјалних губитака у Првом светском рату и уједињења са бившом Хабзбуршком круновином Војводином (и другим територијама), постала суоснивач и саставни део заједничке државе са већином Јужних Словена првобитно у Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца (касније преименованој у Краљевину Југославију), а затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006, после одржаног референдума у Црној Гори, народи су се мирно разишли и Државна заједница је престала да постоји, а Србија је, на основу Уставне повеље, наставила државно-правни континуитет са Србијом и Црном Гором.
У саставу Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија.[12] Од НАТО бомбардовања Југославије, Косово и Метохија се налазе под протекторатом Уједињених нација. Привремене институције самоуправе на Косову и Метохији, где Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. једнострано и противправно (противно Уставу Србије из 2006. и Резолуцији Савета безбедности УН 1244) прогласиле су независност, коју Србија, многе друге државе и Уједињене нације не признају.
Србија је чланица Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу, Централноевропског уговора о слободној трговини, Азијске банке инфраструктурних инвестиција, а приступа Светској трговинској организацији.[13] Од 2014. преговара о приступању Европској унији. Србија се од 2007. формално придржава политике војне неутралности. Привреда Србије је са вишим средњим приходом, са доминантним услужним сектором, праћеним индустријским сектором и пољопривредом.[14] Земља је високо рангирана на индексу хуманог развоја (62), индексу глобалне друштвене покретљивости (41), као и индексу глобалног мира (54).[15][16][17]
Етимологија
Према званичној историографији назив Србија се први пут помиње код Грка средином 10. века, и то најпре као Σερβλία (Сервлија, Серблија), а затим и Σερβια (Сервија, Сербија), што значи земља Срба.[18] У истом веку, арапски путописац Масуди ову земљу назива Сарабин, а њене становнике Сараби.[19] Међутим, пре овог, Срби су своју домовину једноставно називали Српске земље.
Етимологија титуларног народа Срба, је много више загонетнија. Сличан етноним се појављује код неких древних народа много векова пре Христа, али званична наука, у већини случајева, не налази њихову директну повезаност са словенским Србима. Постоје многе теорије о настанку имена Срби, а највероватније је да је оно изведено из старе словенске речи са кореном серб, што значи исто.[20] Друге теорије корен речи проналазе у индоевропској речи сер- што значи: пазити, штитити, а из које је и изведеница у латинском servare: (о)чувати, стражарити, заштити, (п)осматрати.[21]
Географија
Положај
Србија се налази на раскрсници путева између средње и јужне Европе, на Балканском полуострву и Панонској низији.[14][22][23] Она лежи од 41° до 47° северне географске ширине и од 18° до 23° источне географске дужине. Држава обухвата 88.499 km²[24] (са спорном територијом Косова и Метохије), што је поставља на 113. место у свету; без Косова, укупна површина је 77.474 km², што би је начинило 117. у свету.[25]
Њена укупна дужина граница износи 2.027 km (са Албанијом 115 km, са Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска) 302 km, са Бугарском 318 km, са Хрватском 241 km, са Мађарском 151 km, са Македонијом 221 km, са Црном Гором 203 km и са Румунијом 476 km).[25] Цела граница Косова са Албанијом (115 km), Македонијом (159 km) и Црном Гором (79 km) је под контролом граничне полиције Косова.[26][27]
Србија третира 352 km дугу границу између Косова и остатка Србије као „административну линију”; она је под заједничком контролом граничне полиције Косова и српских полицијских снага, а има 11 прелаза.[28]
Панонска низија покрива северну трећину земље (Војводину и Мачву), док се источни врх Србије простире у Влашкој низији.[29] Рељеф централног дела земље, са центром у шумадијској регији, састоји се углавном од брда која садрже реке. Планине доминирају на јужној трећини Србије. Динарске планине се простиру на западу и на југозападу, пратећи токове Дрине и Ибра. Карпати и Балканске планине се протежу у правцу север-југ у источној Србији.[30]
Старе планине у југоисточном делу земље припадају планинском венцу Родопа. Надморска висина се креће од врха Миџор, Старе планине, са 2.169 m (највиши врх у Србији, изузевши Косово) до најниже тачке од само 17 m у близини реке Дунав код Прахова.[31] Највеће језеро је Ђердапско (163 km²), а најдужа река која пролази кроз Србију је Дунав (587,35 km).
Рељеф
Северни део Републике заузима равница (види: Географија Војводине), а у јужним пределима су брежуљци и планине.
Постоји преко 30 планинских врхова изнад 2.000 m надморске висине, а највиши врх је Велика Рудока (на Шар-планини) са висином од 2.660 m.[32] Планински рељеф Србије објашњава појаву многих кањона, клисура и пећина (Ресавска пећина, Церемошња, Рисовача). Најнижа тачка се налази на тромеђи са Румунијом и Бугарском, на ушћу Тимока у Дунав, на 28-36 m надморске висине.[33][34] Делиблатска пешчара представља геоморфолошки и еколошко-биогеографски феномен не само Панонске низије, већ и читаве Европе. У њој је клима полустепска, налази се у јужном Банату и једно је од ретких прибежишта за многе специфичне врсте флоре и фауне, које у европским и светским размерама представљају природне реткости.
- Највиша тачка: Велика Рудока, Шар-планина (2.660 m)
- Најнижа тачка: Ушће Тимока у Дунав (28 m)
- Највеће језеро: Ђердапско језеро (163 km²)
- Најдужа река: Дунав (587,35 km)
- Највећи град: Београд (1.659.440 ст.)
Планине
Највећи део територије Србије заузимају планине, које чине планинску регију. Она се протеже од Панонског побрђа на северу до црногорске, албанске и македонске границе на југу. Од запада ка истоку протеже се од босанско-херцеговачке до бугарске границе.
Планине Србије се деле на:
Највиши врхови Србије су: